Прилог проблематици проучавања технике плетења

У раду се разматрају резултати досадашњих истраживања једне традиционалне текстилне технике за ручну израду одевних елемената, са континуираном применом до савременог доба, а која у етнографској музеологији није систематски обрађивана. У Етнографском музеју у Београду спорадично су истраживани распрострањеност и типологија најстаријих предмета израђених у XIX и XX веку техником плетења, у оквирима домаће радиности, док су новије одевне форме и примери полузанатске, занатске и индустријске делатности, значајне за континуитет преношења знања и умећа ове технике на нашим просторима, остале изван интересовања матичне институције. Данас се музеји, па и Етнографски, неретко налазе у едукативној улози, излазећи у сусрет интересовању јавности за ову технику. Из непосредне комуникације кустоса са специјализованом музејском публиком преиспитују се циљеви и методе досадашње делатности — набавка и истраживање — као и потреба реинтепретације и активнијег представљања овог елемента националне културне баштине.