Југословенско опредељење Надежде Петровић: култура, модернизам и конструкција идентитета

Овај рад истражује како је Надежда Петровић користила српску традицију као основу за конструисање југословенског културног пројекта, постављајући модерну уметност као средство интеграције Јужних Словена. Иако је о Надежди написано много студија, њено југословенство до сада није проучавано као самосталан културни и идеолошки феномен. Рад анализира еволуцију њеног става кроз кључне активности: Прва југословенска изложба (1904), Југословенска уметничка колонија, блиску сарадњу са Иваном Мештровићем и рад у Одбору за организацију уметничких послова Србије и југословенства (1913) и приказује да је њено југословенство служило као средство духовног уједињења, културне еманципације и модернизације. Истиче се оригиналност њеног дела и значај уметности као активног механизма у формирању нових националних идентитета у контексту културне трансформације и модернизма. Рад доноси ново разумевање Надеждиног доприноса југословенском културном пројекту, наглашавајући њену улогу у интеграцији традиције и модерности.