O REČIMA PROROKA U PODZEMNIM PROLAZIMA: BESKUĆNIŠTVO IZMEĐU KOSTURA U ORMANU, OGLEDALA I UČITELJA DRUŠTVA

Kad god i gde god se događalo, beskućništvo je uvek ekstreman primer marginalizacije. Ne samo u smislu da je verovatno najsloženiji vid apsolutnog siromaštva. Ono po pravilu podrazumeva odbačenost od društva, stigmatizovanje i nevidljivost za institucije i zajednicu. U ovom tekstu skrećemo pažnju na beskućništvo u kojem se nalaze hiljade u Republici Srbiji, dok takozvani nadležni ne znaju da se ono dešava, ne žele da se suoče sa njim ili ne umeju. Ista ta država priznaje da je i do pola miliona u riziku od siromaštva i beskućništva. Osobe u situaciji beskućništva su svojevrsni ranjenici koji su pali u neravnopravnom ratu koji zovemo „tranzicija“, koje je društvo zaboravilo i ostavilo iza. Istina o njima je istina o nama i treba da je čujemo. I to ispričanu iz prve ruke. Konačno, ovde testiramo jednu teološko-egzistencijalnu tezu: beskućništvo – zlo kakvo jeste, kao i svaka druga patnja – može postati semenište Jovovske mudrosti, koja omamljenom savremenom čoveku otkriva šta je šta i kuda dalje. Rad kombinuje esejističku analizu, narativne priče iz prve ruke i teološko-refleksivni ton, koristeći hibridni stil koji istovremeno informiše, osvetljava marginalizovane i podstiče duhovnu i društvenu introspekciju.